Вовед
Целта бр. 4 од Целите на Одржлив Развој
е да се постигне „Квалитетно образование“ односно тоа да биде инклузивно и
еднакво за сите, со цел да се постигне доживотно учење и можност за истото кон
сите. Според Обединети Нации (2015, стр.7), правото на образование мора да е
гарантирано на сите нивоа – рано детство, потоа основно, секундарно, терцијарно
и занаетчиско образување – и треба да ги опфаќа сите луѓе, без разлика на пол,
возраст, раса, етничка припадност или пак дали се луѓе со попречености, посебни
потреби, мигранти, автохтони единки, деца и младинци, конкретно тие во ранлива
состојба и услови. Понатаму, учењето мора да биде споено со секојдневието и да
се случува во различни контексти (формален, неформален, итн.). Фулен и Скот
(2014, стр.7) кажуваат дека учењето треба да „го опишува светот од повеќе
перспективи, и да биде релевантно на интересите на вистинскиот свет, потребите
и предизвиците на нашите ученици, да е интерактивно и да се фокусира на развој
на можностите кои не се строго ограничени само на денешницата“.
Според ОН (2015, стр.17) главните цели
на Цел на Одржлив Развој број 4 се:
4.1 Универзално основно образование и
обраование во средно училиште
4.2 Ран развој во детството и
универзално предучилишно образование
4.3 Еднаков пристап до техничко/занаетчиско
образование и повисоко образование
4.4 Релевантни вештини за пристојна
работа
4.5 Родова еднаквост и инклузија
4.6 Универзална младинска писменост и
писменост на возрасните
4.7 Образование за одржлив развој и
глобално граѓанство
4.а. Ефективна средина и услови за учење
4.б. Проширување на бројот на школарини
достапни за земји во развој
4.в. Зголемување на бројот на квалификувани наставници
Зошто
ова е важно за образовната заедница?
Со цел промовирање на инклузивно и
квалитетно образование, и промовирање на доживотни образовни можности за сите,
важно е да присвоите широки и интегративни перспективи за образовните процеси.
Ова значи и различни образовни методи, не само формално организирани, но и оние кои овозможуваат различни
знаења и практики, во и надвор од училишта/академски средини (Зукети &
Моуре, 2010). Ова значи и дека образовниот одговор на трансформациите кои се
резултат од економски, демографски и социјални промени константно бара подобро
инвестирање во соработки помеѓу формални и неформални системи. Во Португалија,
еколошката перспектива и социо-образовната практика, во формални и неформални
образовни контексти, и тоа на различни нивоа во образованието, е застапена низ годините и тоа на добра позиција која е
растечка од ден во ден (Силва, 2010), имено тие и индиректно и директно
вклучени во истото.
Всушност, тие што се директно вклучени
во процес на учење и подучување, организираат наставни програми, оние кои
надгледуваат или се ментори за политики, студенти, ученици и нивните семејства,
сите ја препознаваат еколошката перспектива како повеќе од локална тематика, и
наспроти ова, ова е навистина широка и опширна тематика, која се повеќе завзема
видливо место и правна структура.
Оваа поширока, инклузивна и правична
перспектива која содржи знаења кои траат доживотно, бара и комуникација и
артикулирање на различни јазици и знаења, во контекст на неформалност што
помага да се креира креативност и различни вештини (знаење, расудување,
комуникација, однесувања), и води кон иновација и граѓански развој.
Сценариото со нетворкинг дава предност
на итноста на нови едукативни практики кои промовираат социјална кохезија, и
ова е паралелно со Цел бр.4 – Квалитетно Образование. За да се разберат
глобалните аспекти на општеството и истовремено да се делува за трансформирање
на локалната заедница, инклузијата значи право на ефективен и целосен пристап и
учеество кон истите едукативни контекси. Во овој момент, Португалската Владина
Програма поставува дел приоритети, односно посветеноста на инклузивно училиште
каде секој ученик, без разлика на лична и социјална позадина, наоѓа одговори
кои овозможуваат ниво на образование и тренирање кое промовира целосна
инклузија (Закон 54/2018, 6ти Јули).
Оваа инклузивна посветеност, паралелно
ссо УНЕСКО (2019), интегрира специфична поддршка и ресурси за учење и
инклузија, како и ресурси за заедницата. Земајќи ги во предвид и генерациските
ефекти за едукативни процеси, и развивајќи квалитетно образование со овие
претпоставки, ефектите се видливи долгорочно и за идните генерации. Така,
квалитетното образование се стреми да креира одговори за локалните
предизвици со кои се соочуваме, во
различни моменти и во едно макро сценарио на глобални трансформации, со намера
за социјална инклузија.
Клучни
димензии на Цел на Одржлив Развој 4:
Клучните димензии на Цел 4 се поврзани
со когнитивни, социо-емоционални цели и цели на изучување за однесувањето
(УНЕСКО, 2017, стр.18). Овие когнитивни изучувачки цели се поврзани со:
разбирање на улогата на образованието и доживотното учење и истите едукативни
можности за сите, разбирање дека образованието е основно човечко право,
препознавање на недостатокот на правичен пристап до квалитетно образование и
доживотни изучувачки можности, разбирање на улогата на културата во
постигнување на одржливост и важноста на образованието во креирање на
поодржлив, правичен и мирен свет.
Изучувачките објективи од
социо-емоционален аспект се поврзани со: способноста на изучувачот да покрене
свесноста за важноста на квалитетно образование за сите, мотивирање и
охрабрување на другите за да бараат и да се вклучуваат во образованието за
одржлив развој и други едукативни можност, препознавање на нивните изучувачки
потреби и личен развој како и подобрување на нивните вештини, конкретно
најмногу за вработување и претприемништтво.
Крајните цели на однесувањата се
поврзани со капацитетот да се помага и имплементира квалитетно образование за
сите, на различни нивоа, да се промовира родова еднаквост, да се бара и
поддржува развој на политики, да се даде моќ на младинците да учат низ целиот
свој живот и да се промовира одржлив развој.
Why is it important for the educational community?
In order to promote inclusive and equitable quality education and promote lifelong learning opportunities for all, it is essential to adopt a broad and integrative perspective of the educational processes. It includes different educational methods, not only formally organized, but also those that provide contacts with different knowledge and practices, inside and outside the school/academic context (Zucchetti & Moura, 2010). It means that educational response to the transformations that result from economic, demographic and social changes necessarily requires greater investment in collaboration between the formal and non-formal system.
In Portugal, this ecological perspective and socio-educational practice, in formal and non-formal educational contexts, at different levels of education, has occupied over the years a position of prominence and growing expansion (Silva et al., 2010) among all agents, namely those directly or indirectly involved in it. In fact, from those directly in charge of the teaching and learning process, curriculum and program organizers, policy mentors and supervisors, students and their families, this ecological perspective is recognized far more than a purely local matter; by contrast, presents itself as an object of broad interest, with increasing visibility and legal structure (idem). This broader, inclusive and equitable perspective, that sustains the lifelong learning principle, requires communication and articulation of different languages and different knowledge, in a context of informality, which will help to promote creativity and diverse skills (knowledge, reasoning, communication, attitudes), leading to innovation and citizenship development. This networking scenario favors the emergence of new educational practices promoting social cohesion, which is in line with the Sustainable Development Goal 4: “Quality education”.
To understand the global aspects of society and, at the same time, act to transform its local and community reality, inclusion presupposes the right of all to full and effective access and participation in the same educational contexts. At this moment, the Portuguese Government Program establishes, as one of its priorities, the commitment to an inclusive school where each and every student, regardless of their personal and social situation, finds answers that enable them to acquire a level of education and training that promotes their full social inclusion (Law 54/2018, 6th July). This inclusive commitment, in line with UNESCO (2009), integrates specific support resources for learning and inclusion, as community resources.
Taking into consideration the generational effects of educational processes, as we develop quality education today with the above assumptions, its effects will certainly be verifiable in the long term, meaning in future generations. So, quality education aims to build answers for the local challenges that each one faces, in different moments and in a macro scenario of global transformation intending to be socially inclusive.
The key dimensions of SDG4 are associated to cognitive, socio-emotional and behavioural learning objectives (UNESCO, 2017, p. 18).
The cognitive learning objectives are related to: understanding the role of education and lifelong learning opportunities for all; acknowledge that education is a fundamental human right; recognizing the lack of equitable access to quality education and lifelong learning opportunities; understanding the role of culture in achieving sustainability and the importance of education to the creation of a more sustainable, equitable and peaceful world.
The socio-emotional learning objectives are related with: the learner ability to raise awareness for the importance of quality education for all; motivate and empower others to demand and engage education for sustainable development and other educational opportunities; identifying their own learning needs and personal development and improving their skills, especially for employment and entrepreneurship.
The behavioural learning objectives are related with the capacity to facilitate and implement quality education for all, at different levels; promote gender equality; demand and support the development of policies; empower young people to learn throughout their life and promote sustainable development.
Ensuring quality education and promoting lifelong learning opportunities for all is essential to the acquisition of 21st century skills. In this perspective, the “whole-institution approach and transformative pedagogies are recognised as key drives for the education for sustainable development. (..) It involves rethinking the curriculum, campus operations, organizational culture, student participation, leadership and management, community relationships and research” (UNESCO, 2017, p. 53).
The pedagogical approaches (PA) related with the quality education for sustainable development (UNESCO, 2017, p. 55) are: learner-centered, action-oriented and transformative learning. This framework is consistent with the possibilities for the acquisition of 21st century skills, as can be observed in Figure 1.
As systematized in Figure 1, the pedagogical approach (PA) learner-centered approach can be related to the 21st century skills (21C) character.
PA learner centered
21C - character
The PA action-oriented learning can be related to the 21C: collaboration and teamwork, communication, critical thinking and problem solving, creativity and imagination.
PA action-oriented learning
21C - collaboration and teamwork, communication, critical thinking and problem solving creativity and imagination
The PA transformative learning can be related to the 21C: thinking as global citizens
PA – transformative learning
21C -Thinking as global citizens
![]() |
Chapter completed | ![]() |
Exercise | Result | Your answer | Correct answer |